I cene drugog povrća su znatno povećane. Još samo krompir i luk koštaju ispod stotinu dinara. Crni luk košta 70 i 80 dinara, a krompir 80 i 90 dinara, i po tim cenama koštaju još veza mirođije i lišće peršuna, mada se do pre nedelju dana ovo začinsko bilje prodavalo za stotinu dinara.
Kilogram karfiola košta 400 i 450 dinara, a boranija šarena puterica za 350 dinara i za 500 dinara žuta olovka, ali ni jedne ni druge nema svakodnevno na pijačnim tezgama. Paradajz i paprika prodaju se, u zavisnosti od kvaliteta, od 180 do 250 dinara. Tikvice su godinama bile budzašto, a sada koštaju od stotinu dinara pa naviše.
Plavi patlidžan je bio uvek skuplji od tikvica, a sada se nudi maltene po istoj ceni kao i tikvice, za 130 i 150 dinara. Kilogram kupusa staje 120 i 140 dinara, dok je prošle godine bio skoro upola jeftiniji. Pijačni prodavci napominju da, uprkos visokim cenama, nema razlike u potražnji u odnosu na ranije godine, povrće se kupuje i plaća bez zamerki na cene i kvalitet.
„Znaju potrošači da je klima pokvarila dobar rod i zadovoljni su što na pijačnim tezgama uopšte ima povrća. Obraduju se kada vide da ima zaista kvalitetnog paradajza i paprike“, rekao je prodavac iz Futoga.
Foto: Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
I u marketima isto
Pijačne cene, uglavnom, prate one u marketima, jedino budu malo niže kada velike trgovine prave akcije sniženja. U odnosu na drugo povrća, samo su luk i krompir jeftiniji u marketima nego na pijaci zbog akcije „Bolja cena“. Proizvođači i stručnjaci za povrtarstvo napominju da je cene povrća odredilo navodnjavanje i da je ono ključno u određivanju cenovnika.
Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Đorđe Vojnović istakao je da je ovog leta navodnjavanje bilo znatno više zastupnjeno na otvorenom prostoru zbog visokih dnevnih temperatura i klime bez padavina, što je uticalo i da cene na pijacama budu visoke.
„Navodnjavanje je bilo ključno da se održi kvalitetan rod i ono je bilo glavni trošak ove sezone u proizvodnji povrća kod svih proizvođača. Praktično, bez navodnjavanja ne bi opstalo nijedno povrće. Doduše, nije bilo potrebno samo navodnjavati, trebalo je povrće štititi i od sunčevih zraka, zbog čega su, kao recimo kod karfiola, povrtari morali listove da vezuju, kako ne bi plod dobio ožegotine. To je zahtevalo dodatan trud i angažovanje sezonaca na parcelama gde se karfiol gajio na malo većim površinama“, istakao je dr Vojnović, dodajući da je i kod drugog povrća, takođe, bilo poslova koji se ne rade kada godinu prati smena sunca i kiše.
Mada je cena spanaća zaista neverovatna jer ga nije teško gajiti, docent dr Vojnović napominje da zbog plitkog korena i bujne nadzemne vegetativne mase, spanać zahteva puno vode, pa je i kod ovog povrća proizvodnja poskupela zbog intezivnog navodnjavanja.
„Zato je na pijaci i skup“, kazao je docent Vojnović za Dnevnik.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
