Postoje predmeti čije čuvanje je strogo zabranjeno.
Čuvanje dragocenosti i važnih dokumenata u sefovima u bankama i dalje je veoma popularno, pa zato i ne čudi što je u Srbiji aktivno više od 40.000 njih.
Iako banke strogo čuvaju tajnu šta njihovi klijenti čuvaju u sigurnosnim fiokama, jasno je da prema slovu zakonu u njima ne smeju da se ostavljaju oružje, eksplozivna sredstva i zapaljivi predmeti.
U Erste Banci ističu da imaju oko 900 novih sefova koje iznajmljuju svojim i klijentima drugih banaka.
– Zahvaljujući ovom povećanju kapaciteta, nemamo listu čekanja, kao što je to često slučaj u drugim bankama. Prilikom uzimanja sefa u zakup, klijenti odgovaraju na pitanje šta čuvaju u sefu i tom prilikom većina njih izjavljuje da čuva dokumentaciju i dragocenosti – kažu u toj banci.
Ističu i da se sef može zakupiti najduže na godinu dana, što i jeste najčešća situacija u praksi, iako može da se iznajmi i na tri i šest meseci.
– Cena zavisi od roka, veličine sefa i toga da je neko klijent banke ili ne. Primera radi, cena malog sefa na 12 meseci kreće se od 12.000 dinara (10.000 rsd + 20% pdv) za klijente banke – objašnajvaju u toj banci.
Da je cena zakupa sefa pristupačna najbolje govori podatak Narodne banke Srbije da je u Srbiji u registru ima 41.266 aktivnih sefova i 36.984 različitih aktivnih korisnika. Kod pojedinih banaka da bi se zakupio sef za čuvanje vrednosti uslov je da se ima račun u toj banci, dok je kod drugih dovoljno samo da se sklopi ugovor bez obaveze otvaranja računa, piše Kurir.
– Ugovor o sefu, kojim se banka obavezuje da korisniku stavi na upotrebu sef, zaključuje se na određeni period vremena, pri čemu se pristup sefu može dozvoliti samo korisniku ili njegovom punomoćniku. U skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, korisnik ne sme staviti u sef predmet ili proizvod koji može ugroziti sigurnost banke ili drugih sefova, na primer oružje, zapaljive predmete, predmete podložne eksploziji ili raspadanju i slično. Ugovorom o sefu korisnik se obavezuje da neće držati nedozvoljene predmete u sefu, a u slučaju da se korisnik ne pridržava ove obaveze, banka može raskinuti ugovor o sefu i tražiti sudsko otvaranje sefa – kažu u NBS.
U slučaju da korisnik sefa prestane da ga plaća, banka može raskinuti ugovor po isteku mesec dana pošto korisnika preporučenim pismom opomene na naplatu.
– Pošto raskine ugovor, banka može pozvati korisnika da isprazni sef i da joj preda ključ, pa ako korisnik to ne učini, banka može zahtevati da se sef otvori putem suda, utvrdi njegova sadržina i nađene stvari stave u sudski depozit ili povere banci na čuvanje, pri čemu banka ima pravo prvenstva naplate dužne naknade nastale iz ugovora o sefu iz novčanog iznosa koji je pronađen u sefu, kao i iz cene dobijene prodajom drugih vrednosti nađenih u sefu – objašnjavaju u NBS.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
