Merkel je opisala svoje oklevanje da podrži Ukrajinin zahtev za Akcioni plan za članstvo (MAP) na samitu u Bukureštu 2008. godine. Tada je članstvo Ukrajine u NATO-u zaustavljeno.
Angela Merkel je u svojim memoarima, koji će biti objavljeni 26. novembra pod naslovom „Sloboda: Memoari 1954–2021“, opravdala svoje napore da tokom svog mandata odloži članstvo Ukrajine u NATO-u, navodeći strah od mogućih ruskih reakcija, prenosi nemački nedeljnik Di Zajt.
Merkel je opisala svoje oklevanje da podrži Ukrajinin zahtev za Akcioni plan za članstvo (MAP) na samitu u Bukureštu 2008. godine. Tada je članstvo Ukrajine u NATO-u zaustavljeno.
– Smatrala sam da želja Ukrajine da se pridruži NATO-u mora biti uravnotežena sa bezbednosnim interesima saveza u celini – napisala je Merkel, osvrćući se na veze Ukrajine i Rusije, uključujući rusku Crnomorsku flotu stacioniranu na Krimu, koji je Moskva kasnije nezakonito anektirala 2014. godine.
Dodala je da je verovala da je iluzorno misliti da bi MAP status zaštitio Ukrajinu od Vladimira Putina ili ga odvratio od akcija. Opisala ga je kao lidera koji „uvek spremno kažnjava“ i ne pokazuje interes za izgradnju demokratskih struktura.
– U to vreme, samo je manjina Ukrajinaca podržavala članstvo u NATO-u – napisala je Merkel, zaključujući da tada nije mogla da podrži članstvo Ukrajine.
Međutim, priznala je da je nejasna poruka sa samita 2008. o budućem članstvu Ukrajine bila provokacija za Putina, koji je to doživeo kao „objavu rata“.
Putin je, kako navodi Merkel, rekao: – Nećete zauvek biti kancelarka. Tada će Ukrajina i Gruzija postati članice NATO-a, a ja to želim da sprečim.
Od tada, Putin je često pravdao agresiju Rusije širenjem NATO-a ka ruskim granicama, uključujući i invaziju na Ukrajinu 2022. godine.
Papin savet o Trampu
Merkel je u memoarima otkrila i kako je tražila savet od pape Franje o pregovorima sa Donaldom Trampom u vezi sa Pariškim klimatskim sporazumom.
– Savijaj se, savijaj se, savijaj se, ali pazi da se ne slomiš – savetovao je papa Franjo tokom privatne audijencije, navela je Merkel.
Ona je opisala Trampa kao lidera koji razmišlja „emocionalno“ i sagledava sve iz perspektive bivšeg preduzetnika u nekretninama, dok je njen pristup bio „faktografski“. Prisustvo Putina i drugih autoritarnih lidera na njega je, prema njenim rečima, ostavljalo snažan utisak.
Merkel je priznala da su Trampovi zahtevi, poput povećanja nemačke potrošnje na odbranu i optužbi o nepravednoj trgovini, naglašavali slabosti Berlina, ali je dodala da su njegove kritike bile usmerene više na stvaranje pritiska nego na pronalaženje rešenja piše Euronjuz.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
