U vremenu kada tehnologija i digitalizacija preuzimaju primat, zanatski poslovi postali su neprocenjivo blago.
Majstora je sve manje, a potražnja za njima raste iz dana u dan. Od vodoinstalatera i električara do stolara i bravara, kvalitetan zanatlija danas je prava retkost, što ih čini jednim od najtraženijih zanimanja na tržištu.
Vodoinstalater je, na primer, prošle godine bio na listi top 10 najplaćenijih poslova u Srbiji, dok su auto-mehaničari odavno „na ceni“ jer godinama unazad ima više ponude od potražnje posla.
Jedan od problema je i slaba zainteresovanost mladih da odaberu neki od zanata, rekla je u izjavi za MONDO Aleksandra Đurišić, menadžerka udruženja Automehaničara Srbije, pominjući statistiku po kojoj od 10 učenika koji iz škole dođu u njihove servise na prakse, samo 1-2 njih nastavlja da se bavi tim poslom.
Ipak, da ima mladih koji ipak vide potencijal u zanatskim poslovima, pokazao je nedavno jedan mladić (18) koji je iz marketinških voda poželeo da pređe u neki zanat, koji bi mu “pomogao da u bližoj budućnosti pokrene biznis”.
– Imam 18 godina, trenutno se bavim marketingom ali želim da imam neku odstupnicu, tj. da naučim nešto sa ciljem da sutra (za 3-4 godine) pokrenem svoj biznis od toga. Iz tog razloga bih hteo da naučim neki zanat, pogotovo zato što je sve veća potražnja a sve manje ljudi, ja znam iz moje generacije, niko ne želi da se bavi zanatom već programiranjem, dizajnom, marketingom, ili bilo čim što može da se radi od kuće (razumem ih potpuno) zato verujem da će oko zanata biti jako velika prilika za zaradu – napisao je na Reditu.
Kako je dalje naveo, na ovo razmišljanje ga je navela činjenica da, kada mu zatreba vodoinstalater, potrebno mu je dosta da ga pronađe, pa onda “još 2 nedelje da dođe, da bi došao do slavine, da cokće 10 minuta, pita koju sam budalu doveo bio pre njega, zaključi da mora da se sve menja i naplati 50 evra”.
Na pitanje „Koji je zanat najisplativiji“, dobio je različite odgovore, ali i konkretne savete.
– Električar plus ne moraš da tegliš veš mašine, pločice, bojlere, wc šolje po ceo dan i da lomiš kičmu. Kod drugara zaposleni rade 10-12 sati dnevno, izlaze na nekih ~300 hiljada mesečno, još ih on časti na kraju meseca. Sve vezano za struju, ugradnju led panela, popravka i ugradnja klima uređaja, kućnih aparata, popravku rashladnih vitrina, zamrzivača i frižidera za prodavnice itd. – poručio mu je jedan korisnik ove mreže.
Dobro ide i keramičarima, pokazuje statistika, a prosečna plata iznosi oko 1.500 evra. Prema rečima jednog od njih, koji je na Fejsbuku objašnjavao obim njegovog posla, cena postavljanja pločica je oko 20 evra po kvadratu, što ne uključuje pripremu, hidroizolaciju i rad sa vodovodnim i kanalizacionim instalacijama.
– Za popločavanje kupatila od 30 kvadrata može da se uzme 600 do 1000 evra za ‘ruke’ – naveo je tada i objasnio da cenu zapravo određuje težina radova, kakav je projekat, veličina pločica, kao i da li je podloga pripremljena.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
