Ljudi već privode kraju svoje godišnje odmore i polako se vraćaju svojim svakodnevim obavezama i poslu.
Pri povratku je većini potrebno određeno vreme da se ponovo prilagode radnoj rutini. U tom periodu može da se javi osećaj umora, gubitak koncentracije ili motivacije, što je poznato kao „postodmorna depresija“.
Proces prilagođavanja uglavnom varira u zavisnosti od individualnih faktora kao što su nivo stresa, priroda posla, lična rutina i generalno zdravstveno stanje, kaže master psiholog Ivana Mrđen.
-Telu i umu je obično potrebno dva do tri dana da se opusti i navikne na odmor. Pri povratku na posao, većini ljudi je potrebno tri do pet dana da se ponovo prilagode radnoj rutini. Ovaj period može da uključuje osećaj umora, gubitak koncentracije ili motivacije, što je poznato kao „postodmorna depresija.U nekim slučajevima, ljudima može da bude potrebno i duže, jedna do dve nedelje, da se potpuno vrate u stari ritam, pogotovo ako je odmor bio duži ili su radni zahtevi visoki – objašnjava Ivana.
Dužina odmora treba da bude prilagođena vremenu koje nam je potrebno da se opustimo i regenerišemo. Kako Ivana kaže, u većini slučajeva, odmor od dve nedelje uspešno odgovori na ovaj zahtev jer se u prvoj nedelji opuštamo, a u drugoj regenerišemo
-Ako je prethodni period bio izuzetno stresan, a naši resursi značajno iscrpljeni, biće potreban duži odmor-navodi ona.
Prvi radni dan
Nakon odmora sledi prelaz iz opuštenog stanja u radnu rutinu, dok se telo i um istovremeno suočavaju sa nagomilanim obavezama i stresom. Budući da mnogi prvi radni nazivaju najtežim danom u godini, možete da uradite nekoliko stvari za sebe kako vam ne bi bilo toliko naporno, ističe Ivana Mrđen.
-Planiranjem i organizacijom možete sebi da olakšate, poput psihofizičke pripreme za posao (frizura, garderoba, meditacija), pripreme prostora za rad (ako radite od kuće), planiranja rasporeda i obaveza, postepenog preuzimanja zadataka (ne može svakako biti gotovo sve i odmah), izbegavanja donošenja važnih poslovnih odluka u prvim danima, planiranja da posle posla radite nešto lepo (druženje sa kolegama, deljenje iskustva sa odmora). Ono što je najbitnije – dozvolite sebi zagrevanje za rad-savetuje ona.
Povratak na posao
Prema njenim rečima, povratak sa odmora ne treba da podrazumeva instant povratak poslovnim ili privatnim obavezama jer tako može da se ugrozi pozitivan efekat odmora. Ovaj period treba da uključuje dva do tri dana za akumulaciju i povratak rutinama svakodnevnog funkcionisanja.
-To znači da po povratku sa odmora ne treba odmah krenuti sa poslom, sređivanjem kuće ili rešavanjem ostalih privatnih obaveza, već da u ovom periodu i dalje odmarate uz povratak vašim režimima ishrane i spavanja. Postepeni povratak u rutinu nakon odmora možete da olakšate tako što ćete prvih nekoliko dana da rasporedite lakše zadatke, da izbegavate pretrpan raspored i da dajete sebi vremena za pauze-zaključuje master pshilog Ivana Mrđen za BIZLife.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
