Amerikanka Džil Sildhaus doživela je pravu noćnu moru, i to sve zbog jedne male greške, koja se na kraju ipak srećno završila.
Ona je opisala svoje veoma dugo putovanje koje joj je zamalo propalo.
– Posle gotovo dan i po letenja od Feniksa do Dalasa, pa do Tokija i na kraju do Ho Ši Mina, Vijetnam, bila sam iscrpljena, ali uzbuđena što sam konačno stigao na odredište – počela je svoju ispovest Džil, koju je preneo Jahu njuz.
– Prošlo je šest meseci od moje poslednje posete Vijetnamu, i radovala sam se istraživanju novih gradova u ovoj prelepoj zemlji. Nakon što sam izašla iz aviona, krenula sam ka pasoškoj kontroli sa svojim pasošem i odštampanom vizom za koju sam aplicirala i dobila pre oko šest nedelja.
Kada sam stigla na red, predala sam oba dokumenta i očekivala neizbežan pečat odobrenja. Umesto toga, službenik mi je vratio dokumenta i rekao: „Odbijeno.“
Bio sam potpuno zbunjena — putovala sam u 46 zemalja i nikada nisam imala problema sa ulaskom u bilo koju od njih – napisala je Džil.
Fali srednje ime
– Posle tumaranja po aerodromu i čekanja u redovima, pronašla sam službenika koji je pregledao moje dokumente da mi kaže u čemu je problem. Ispostavilo se da se dva dokumenta nisu poklapala: moje srednje ime je bilo u pasošu, ali ne i na vizi.
Zahtevi za vizu mogu biti odbijeni ako se vaše ime ne poklapa sa onim u pasošu, a ja sam propustila da primetim ovu razliku.
Službenik mi je rekao da imam dva izbora: mogla bih da se vratim u Japan, odakle sam upravo stigla, ili da platim za, kako su rekli, veoma, veoma skupu hitnu vizu.
„Izvinite, samo keš“
– Znala sam da povratak u Japan nije opcija, jer sam za manje od 12 sati kretala na krstarenje rekom iz Vijetnama. Tako da sam izabrala drugu opciju. Osetila sam olakšanje kada sam saznala da će nova viza koštati 130 dolara — očekivala sam da će biti mnogo skuplja. Ali ponovo sam se uspaničila kada sam izvadila svoju kreditnu karticu, a službenik mi rekao da prihvataju samo gotovinu.
Pronašla sam nekoliko novčanica od po 20 dolara u torbi. Nakon stresnog čekanja, dobila sam svoju novu vizu i bila slobodan da idem – napisala je Džil.
Ona kaže da je naučila Dve vredne lekcije o putovanjima koje nikada neću zaboraviti.
– Još ne razumem kako je moja aplikacija za vizu uopšte bila odobrena — morala sam da pošaljem fotografiju svog pasoša kako bih je dobila— ali sada znam da moram biti izuzetno oprezna. Kasnije sam shvatila zašto sam zaboravila da uključim srednje ime: elektronski obrazac za vizu nije imao posebno mesto za to – objasnila je Džil.
Za svaki slučaj, keš treba da bude pri ruci
Prema njenim rečima, obrazac navodi „Ime“ i „Prezime.“
– Nisam razmišljala o tome da uključim srednje ime na istom mestu gde i prvo, jer sam navikla da vidim poseban deo za to u aplikacijama. Međutim, od sada ću zapamtiti da se imena u pasošu i na vizi moraju savršeno poklapati, uključujući svaki detalj – čak i ako aplikacija to ne traži na očekivani način. Drago mi je što sam mogla da nastavim svoje putovanje, i više nikada neću putovati bez gotovine za hitne slučajeve. Gotovina je i dalje najvažnija na većini mesta, i srećna sam što me ova greška koštala samo nekoliko novčanica i nekoliko sati – zaključila je Džil.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
