Plan da se četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU koristi za organski uzgoj izgleda da je ipak nedostižan.
Evropska unija izgleda neće ispuniti cilj da do 2030. godine četvrtinu poljoprivrednog zemljišta koristi za organsku proizvodnju zbog slabe podrške tom sektoru, prema proceni Evropskog revizorskog suda (ECA).
U novom izveštaju ECA se navodi da evropske politike i strategije imaju rupe i nedoslednosti i izražava se sumnja u efikasnost podrške organskom sektoru.
– Čini se da je cilj od 25 odsto organski obrađivanog zemljišta do 2030. nedostižan – ocenili su evropski revizori, upozorivši da bi za postizanje cilja trebalo da se udvostruči usvajanje prakse organske proizvodnje.
Kako se ističe, organska poljoprivreda jeste jedna od najvažnijih komponenti strategije EU „Od polja do stola” i ima važnu ulogu u ispunjavanju ambicioznih ekoloških i klimatskih ciljeva EU.
– Sadašnja strategija ima značajne nedostatke i ne postoje ni vizija ni ciljevi za organski sektor posle 2030. godine. Zahvaljujući milijardama evra koje EU obezbeđuje godišnje povećala se površina zemlje koja je pod organskim uzgojem, ali se premalo pažnje daje zahtevima i potrebama sektora – navodi se u izveštaju koji je objavljen nedavno na Evropski dan organske poljoprivrede, 23. septembra.
U saopštenju ECA se podseća da su od 2014. do 2022. evropski poljoprivrednici dobili oko 12 milijardi evra podrške u okviru Zajedničke poljoprivredne politike za prelazak na organsku poljoprivredu ili održavanje prakse organske poljoprivrede, a da je planirano još gotovo 15 milijardi evra do 2027. Međutim, prelazak na organsku poljoprivredu značajno varira među članicama: od manje od 5 odsto poljoprivredne površine u Holandiji, Poljskoj, Bugarskoj, Irskoj i Malti do više od 25 procenata u Austriji.
Kako je istaknuto, za dugoročan uspeh nije dovoljno samo fokusirati se na povećanje površine zemlje na kojoj se gaje organski proizvodi već više podržati sektor kao celinu, i to razvijanjem tržišta i podsticanjem proizvodnje. U suprotnom, rizikujemo da napravimo neuravnotežen sistem koji potpuno zavisi od fondova EU, umesto uspešnu industriju koju podstiču informisani potrošači – rekla je ona, piše „Politika“.
U saopštenju ECA se navodi da je 2022. godine organska proizvodnja bila zastupljena na 17 miliona hektara, što je 10,5 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Navodi se da je ipak organska proizvodnja veoma malo tržište, koje ne čini više od četiri odsto ukupnog tržišta hrane u EU.
„Dnevni evropski servis” navodi da je Evropska komisija u odgovoru na izveštaj navela da je prerano za procene da li će cilj biti ispunjen.
– Takva procena je prilično zastarela i nepotpuna imajući u vidu da ne uzima u obzir nedavna dešavanja u okviru sadašnje Zajedničke poljoprivredne politike – rekao je portparol Komisije Olof Gil, dodajući da je dugoročni trend pozitivan iako je inflacija uticala na tražnju.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
