Kada se analiziraju ekonomije samog severa Evrope, može se videti da se radi o državama sa najvišim stepenom bogatstva po glavi stanovnika i uređenosti.
U prethodnim mesecima ovaj region sveta zadesila je promena ekonomske politike koja ide u smeru sektora koji je u Evropi dugo bio u drugom planu.
Zbog visoke zavisnosti evropskih ekonomija od kineskih sirovina potrebnih za sektor visokih tehnologije i zelene tranzicije, nordijske države postaju sve važnije za evropsku stratešku autonomiju u ovoj oblasti.
U prethodnim godinama skandinavske kompanije i druge zapadne firme u ovom regionu započele su brojne istraživačke rudarske aktivnosti, projekte novih rudnika i kapaciteta za obradu ruda u sferi različitih minerala. Razlozi za takvu tendenciju su i ekonomske i političke prirode.
Energetski i tehnološki sektori EU u velikoj meri zavise od kritičnih minerala, uglavnom uvezenih iz Kine. Trenutno, 98 odsto evropskih retkih elemenata Zemlje (REE) dolaze iz Kine, dok države poput Čilea, Rusije i Konga snabdevaju bakrom, litijumom, kobaltom i fosfatom evropske industrije.
Takva zavisnost stvara ekonomske i bezbednosne rizike, posebno pošto će potreba Evrope za ovim resursima naglo porasti. Do 2050. godine, EU će imati potreba za više desetina puta više litijuma (od vitalnog značaja za e-mobilnost) i oko deset puta više REE za tehnologije obnovljive energije kao što su turbine na vetar, baterije za električna vozila, ali i naprednu stelt tehnologiju i radare u sektoru odbrambene industrije.
Ovo oslanjanje na spoljne partnere postalo je očigledno tokom nedavne energetske krize, dok je EU radila na tome da prekine svoju zavisnost od ruskog gasa i nafte. Norveška se pojavila kao ključni dobavljač sa povećanjem svoje proizvodnje i snabdevanja, nadoknadivši deo manjka. Sada, s obzirom da Kina sve više politički koristi svoj izvoz minerala, nedavno ograničavajući izvoz germanijuma i galijuma, ključnih za elektroniku, EU ubrzava planove za razvoj sopstvenih lanaca snabdevanja.
Nordijske zemlje, sa svojim ogromnim rezervama minerala, pojavljuju se kao potencijalni stubovi nezavisnosti Evrope u sferi važnih resursa. Švedska, Norveška i Finska su se nametnule kao važne u ovom poduhvatu, jer na svojoj teritoriji ima različite tražene minerale.
Kada se radi o Finskoj, govori se o državi koja je najdalje stigla u razvoju rudarskog sektora i koja je već danas nezamenjiva kada se radi o suverenosti Evrope u ovoj oblasti. Održivo rudarstvo je centralno u finskom pristupu, uključujući napredne sisteme za upravljanje otpadom i inovacije kao što je bio-heap leaching za ekspolataciju nikla.
Finska je trenutno država koja rudari ili će uskoro rudariti minerale poput kobalta, nikla, litijuma, bakra i fosfata, ključne za zelenu tranziciju i evropski tehnološki napredak. Projekti poput litijumskog rudnika Keliber, koji je dobio ekološku dozvolu, i rafinerije u Kokoli uskoro će smanjiti zavisnost EU od kineskog uvoza, dok je Finska jedina država unutar EU koja rudari i obrađuje deficitarni kobalt.
Osim litijuma i kobalta, Finska eksploatiše nikl u najvećem evropskom rudniku, Talvivara, koji godišnje proizvodi oko 50.000 tona ovog minerala za industriju baterija i čelika. Finski rudarski klaster, koji čini preko 200 kompanija, univerziteta i istraživačkih organizacija, ima dvocifren udeo u izvozu zemlje i pruža dobar primer održivog razvoja.
Finska zato godinama uspešno balansira ekonomski doprinos rudarstva sa niskim emisijama gasova staklene bašte po glavi stanovnika, postavljajući standarde za zelenu tranziciju i rudarske prakse u Evropi. Na taj način, Finska služi kao model i za razvijene i za zemlje u razvoju u sferi održivog rudarstva.
Osim Finske, važnu ulogu u rudarstvu ključnih minerala imaće i Norveška, koja je sa Evropskom unijom potpisala sporazum o saradnji u oblasti kritičnih sirovina i održivih lanaca snabdevanja.
Ova država je stavila sebe na evropsku mapu zbog otkrića jednih od najvećih svetskih rezervi fosfata u jugozapadnim regionima, zajedno sa značajnim nalazištima drugih retkih minerala. Samo ovo nalazište fosfata moglo bi snabdevati evropsku poljoprivredu, automobilsku industriju i obnovljivu industriju u narednih 50 godina. Norveška se takođe fokusira na primenu tehnika „zelenog rudarenja“, kao što su izvlačenje i skladištenje ugljenika, kako bi se obezbedila održiva eksploatacija resursa.
U sferi retkih elemenata Zemlje Švedska je takođe napravila važne iskorake, jer je državna rudarska kompanija LKAB nedavno otkrila preko milion tona ovih retkih elemenata u severnoj Švedskoj. Ovo je jedno od najvećih poznatih nalazišta u Evropi i moglo bi značajno podržati zelenu tehnološku industriju EU.
Spomenuta kompanija LKAB planira da operacionalizuje ove resurse u roku od jedne decenije, što bi moglo da podstakne proizvodnju baterija, vetroturbina i mikročipova u Evropi i dodatno smanji zavisnost od Kine u ovoj oblasti. Trenutna konzervativna vlada premijera Ulfa Kristersona vidi ovaj sektor kao važan za budućnost švedske ekonomije.
Ono gde je uloga ovih država najveća su ekološki standardi u rudarskom sektoru, jer ostaju jedni od najviših na globalnom nivou, a sve vlade su posvećene „zelenom rudarstvu“. Švedska rudarska kompanija HYBRIT, na primer, već proizvodi „zeleni čelik“ za glavne automobilske brendove i jedna je od prvaka u ovoj oblasti u svetu.
Slično tome, norveški rudnici fosfata planiraju da inkorporiraju izvlačenje i skladištenje ugljenika, postavljajući visoku lestvicu za ekološki prihvatljivu eksploataciju ovog deficitarnog resursa. Uspeh Skandinavije u primeni održivih rudarskih praksi mogao bi da postavi globalni standard u ovom sektoru privrede, balansirajući potrebe za resursima sa zaštitom životne sredine.
To će biti važno i za Evropsku uniju kao blok država, ali i za partnere Unije, jer će napredak ekoloških standarda i regulacija će se vrlo brzo prelivati i na partnerske države kroz regulacije o bezbednosti u lancima snabdevanja, piše „B92“. U tom smislu, napredak skandinavskog rudarstva je važno analizirati radi razumevanja budućnosti globalne ekonomije.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
