U noći između 7. i 8. decembra 1991. zagrebački mesar Mihajlo Zec ubijen je na pragu svoje kuće na Trešnjevici. Njegovu ženu Mariju i ćerku Aleksandru ubice su odvezle na Sljeme gde su ih likvidirali, a tela zatrpali smećem.
Likvidirani Mihajlo Zec je bio poslovođa u mesari Križevčanka na početku Petrinjske ulice u Zagrebu.
Poznavali su ga mnogi u Zagrebu i neke od ubica je poznavao od ranije. Osim Mihajla, u kući je te noći bila i njegova supruga Marija (36), deca Aleksandra (12), Dušan (10) i Gordana (7).
„Mihajlo i Marija su bili na spatu kuće u dnevnom boravku. Rezervni policajci su mu rekli da će mu pretražiti stan i oduzeti oružje koje poseduje, budući da su znali da je on strastveni lovac. Naravno, nisu imali nijedan validan dokument potreban za ulaz u kuću, ni dozvolu za pretragu stana. Bez odobrenja vlasnika počeli su da otvaraju fioke, preturaju, otvarali su i ormare, izvadili posteljinu. Sve vredno, kao što su zlato i novac su uzeli. Nakon 10-15 minuta krenuli su napolje. Mihajlo je pošao za njima niz stepenice prateći ih, a oni su ušli u kombi. Prišao je kombiju, objašnjavao se sa njima i tražio da mu vrate ono što su uzeli. Jedan od njih (Siniša Rimac), u njega je ispalio nekoliko metaka. Mihajlo je pao na neasfaltirani deo ulice i ostao na mestu mrtav. Nakon pucnja, pokušali su da se udalje što pre sa mesta događaja. Dok se vozač kombijem okretao na uskom prostoru oštetio je jedan parkirani automobil. Neki od komšija čuli su pucnjavu i provirili kroz prozor. Videli su kombi kako odlazi. Kad je čula pucnjavu na ulici, Mihajlova supruga izašla je da vidi šta se događa, a za njom je istrčala i kćerka Aleksandra. Zatekla je kombi koji je još uvek bio pred njihovom kućom. Petorka u uniformama pokupila je i njih dve, ubacila ih u vozilo i udaljila se…“, opisao je ovaj slučaj novinar „24sata“ Branko Lazarević.
Odvezli su ih na Sljeme (zagrebačka gora se zapravo zove Medvednica), kod planinarskog doma Adolfovac, gde je zločinačka ekipa imala svoju bazu.
Jedan se, najmlađi među njima, pričaju, sažalio kad je video kako se devojčica trese i hteo je da je poštedi, ali drugi su u glas zasiktali: „Jesi normalan, idiote!“, pa su i nju ubili, zajedno s majkom, vezanih ruku i nogu, „heklerom“ u potiljak.
Dvanaestogodišnju učenicu zagrebačke Osnovne škole „August Šenoa“ i njenu majku, policija je nakon nedelju dana našla u sljemenskom jarku za smeće, 20 metara od planinarskog doma, pokrivene lišćem, planinarskim otpacima i tankim slojem zemlje i snega što je u međuvremenu napadao.
Njihova tela pronašao je Marijin brat Zlatko Mesić, i sam pripadnik MUP-a Hrvatske. Aleksandrina sestra Gordana i brat Dušan uspeli su da prežive, jer su se posakrivali po kući i tako promakli ubicama.
Poslednje reči devojčice
„Ubili ste mi tatu! Nemojte mi ubiti i mamu!“, bile su tada poslednje reči 12-godišnje Aleksandre Zec. Osim što su Aleksandri bile vezane ruke, imala je povez i na očima. Ubica joj je u glavu ispalio nekoliko metaka, na desnom obrazu imala je dve rane i još tri iznad desnog uha.
Policija je počinitelje gnusnog zločina brzo locirala i uhapsila, a onda pronašla i kombi sa gomilom tragova zločina. Dana 14. decembra 1991. godine u prepodnevnim satima, nakon što su priznali da su oni zaista bili u kući Mihajla Zeca i ubili ga, priznali su da su ubili i Mariju i Aleksandru.
Trebalo je obaviti uviđaj na Sljemenu, na mestu njihove likvidacije. Posebno formirana ekipa stigla je na Sljeme u Planinarski dom Adolfovac. Policajcima i forenzičarima iz ekipe za uviđaj je pozlilo zbog svega što su tamo našli i videli.
Zbog ubistva uhapšeni su Munib Suljić, Siniša Rimac, Igor Mikola, Nebojša Hodak, Snježana Živanović. Iako su priznali zločin bez prisutva advokata, Sud je ocenio da je njihovo priznanje pribavljeno na nezakonit način i oni su oslobođeni.
DeSIGNIA.rs/RTS
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
