Majka pokojnog Petra Mitrovića, koji je preminuo dve nedelje nakon masakra u Mladenovcu, Biljana Mitrović takođe je dala svoj iskaz za govornicom.
– Četvtog maja radila sam prvu smenu. Inače radila sam u pekari, moj sin je radio kao logističar. Završavali smo poslove oko kuće taj dan. Moj sin je neizmerno voleo životinje. Psi lutalice su za njim išle kući, on ih je hranio. Rekao mi je da treba da ide do grada da se vidi sa drugaricom. To veče ja sam bila u kupatilu kada su se začuli pucnji. Ja sam čekala sina u dnevnom boravku, izleteo je iz sobe i nešto je galamio. Peca mu je rekao „pobi nas čovek na Ravnom Gaju, požuri“ – kaže neutešna majka i dodaje:
– Kada smo stigli tamo deca su kukala i molila za pomoć. Moja deca su već iznosila Petra. Nisam videla da je krvav. Samo sam videla da nije dobro. Rekli su mi da ne idem tamo, nonstop su pojavljali „Bole je mrtav“, to je Marko Mitrović, tako su ga zvali. Nisam videla nikoga, pitam ko si ti, onda sam jednog zakačila, a on je rekao „boli me, boli me“. Oni su brzo vozili, Petar ih je molio da stanu, da više ne može. Ostao je živ, mi smo mislili da je spasen. Poslali su ga za Urgentni, nije bilo mesta. Odveli su ga do Dragiše Mišovića, reanimiran je. Posle je prebačen na Urgentni centar, bio je dve nedelje u komi, kada se probudio, nije mogao da priča, ja sam pričala sa njim očima. On je mene pitao kada sam prvi put ušla, ko je pucao. Ja sam mu rekla da je pucao neki dečko iz Donje Dubone, i zašto? Mislila sam da ću moći da vidim te zle oči. On je bio mnogo jak, imao je 7 osam metaka, izvađen mu je bubreg, imao je metak u butnoj kosti. Na žalost je nedelju dana posle svega toga preminuo 23.06.2023. godine.
– Nama su oduzeli svo bogatstvo koje smo imali. Ja sam njega nosila devet meseci u stomaku, da bi na kraju došao ovaj skot da ga uništi. Ovom Blažiću želim pre nego što umre da živi život u mukama, kao moj sin – rekla je Biljana Mitrović.
Ivana Vujić, majka oštećene Nevene Vujić, pristupila je pred govornicu. Hrabra Nevena, zadobila je prostrelnu ranu, i tako ranjena je svojim telom štitila ostale ljude od pomahnitalog Uroša.Zbog težine povreda u masovnoj pucnjavi, njoj je amputirana leva podlaktica.
– Čula sam da je imao oružje, ja njih lično ne znam.
Jovan Marković, kome je Uroš ukrao auto i vozio se do Malog Požarevca, gde je prešao u taksi, stao je ispred govornice. Neposredno pre nego što se krađa dogodila, Jovan se srećom vratio kući, izbegavši susret sa Urošem.
– Sve što sam rekao, ostajem pri tome. Moj auto stajao je jedno 2 kilometra, od škole gde je pucao. Radišu poznajem možda iz viđenja, kada sam prolazio pored Crkvenice. Moja kuća je udaljena jedno četiri kilometra, od kuće u kojoj je živeo Uroš. Moj auto je bio u gazaži, mogao je da uđe – rekao je Jovan Marković.
Gotovo je ispitivanje oštećenih.
Mihajlo Žilović
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI