Njena baka, Marica Nardinović, u ekskluzivnom razgovoru za “Alo!” otkrila je da se njena unuka kaje za nesreću koju je skrivila.
Kako smo juče pisali, nakon što je ubila vozača iz Sonte, Nataša je priznala krivicu u Višem javnom tužilaštvu u Somboru i tražila da je sud odmah osudi i uputi na izdržavanje robije, saznaje Alo!
Baka priča da je Nataša svesna šta je uradila, i da joj je rekla da joj je žao što je bila vezana i što i ona nije nastradala, iako bi to porodicu „ubilo“.
Marica je priznala i da je videla da Nataša konzumira narkotike.
Društvene mreže
– Da je ona uzimala s vremena na vreme neke narkotike, ja sam to primetila, jednom sam je prijavila policiji jer sam videla da je pušila taj, džoint.
Ona je rekla da je da je njena unuka imala teško detinjstvo, u kojem je doživela i da joj ubiju oca na oči.
– Sin mi je pao mrtav na ruke. I nije dva metka kao što su pisali, nego sedam. Evo, čuvam njegovu majicu tu što je izbušena. To je bilo 10. aprila 2009. Ubica je ušao unutra, nismo ga ni čuli. On je verovatno bio ukoračio u kuću iz bašte. Sin mi pred ubistvo kaže: „Mama, nešto me stomak muči“. Ja kažem: „Prejeo si se“. Tada sam ga zagrlila. U tom trenutku sam samo osetila iza leđa kako me je nešto udarilo. Moj sin je pao, sav krvav, a ubica krenuo da izlazi iz kuće. Samo sam čula zvižduke metaka, on je pao dole, ja preko njega. Od tad Nataša vuče velike traume – otpočinje priču za „Alo!“ Marica Nardinović, baka Nataše S.
Ona je ispričala da je Natašu majka ostavila kada je ona imala tri dana i da je ona sa dekom odgajala devojčicu.
Kako ističe naša sagovornica, unuka joj je iz zatvora poslala pismo, čije ćemo delove preneti.
„Ej Legendo, kako si mi, šta radiš? Kako provodiš vreme dok me nema? Piši mi, zanima me se. Želim da znam i čujem da si jaka i da ne plačeš. Jer bi me to somilo. Iskreno, od kako sam ovde, samo o tebi i tvojom zdravlju razmišljam. Ostalo je sve kako si mi govorila. Samo piši. Piši. Nisam ja ubila, ja sam ubila sama sebe. Teško mi je što sam te razočarala
Nikada sebi neću oprostiti. Ono što bih volela da znaš je da do ovoga nije došlo zbog moje bahate vožnje, to je saobraćaj. Znam da si mi uvek govorila da pazim, ali ipak je to bio samo jedan trenutak i to je to. Motor se zakucao u mene, a ja se budim u bolnici. Volim te najviše.
Volim te, najviše na svetu, Legendo, moram da znam kako si. Je li to jedino što me drži u životu? Ovde sam dobro. Nemoj da brineš. Treniraću. Sad barem nemam šta drugo. Legendom te zovem, a nikad ti nisam rekla zašto. Jer ti se divim. Divim ti se koliko si jaka žena, zato te molim da izdržiš i ovo. Boli jako svako jutro bez tebe. Čak mi nedostaju naše svađe. Sećam se toga često i sanjam da spavamo zajedno.
Krivo mi je, moram opet da ti ponovim što te nisam slušala i što si mi pričala. Već znam kad je kasno. Ti mi budi dobro, na meni je da snosim posledice. Znam da će svi da me osuđuju i da sam kriva za ovo što se dogodilo. Spremna sam na to, ali moram znati da se ti ne sekiraš. Nije mi hladno, u sobi sam sa divnim ženama.
Zaista sam dobro. Samo me ključna kost boli, ali to je ništa naspram nečijeg života. U nekim trenucima mi je možda i krivo što sam bila vezana i nisam poginula.
Znam da to ti ne bi volela, ali bih možda i to lakše podnela nego što ću morati da živim i da se pitam ko je kriv. Svakako, situacija je ovakva i naš život ide dalje. Ti si me učila da budem jaka i to mi dosta pomaže.
Ono što je bitno za dalje korake je da imam dobrog advokata i da ga zoveš. Da smo stalno u kontaktu s njim. Ostalo kako Bog i sud odluče, samo mi ti budi dobro. Meni ne treba ništa, samo možda dvoje-troje gaća, jedna majica, dve trenerke i papuče. Poseti me četvrtkom kad možeš, ako nisi u situaciji, nema veze. Legendo, mislim na tebe stalno.
Možeš mi pisati pisma, neka dugačka, kako bih imala osećaj da pričam s tobom. Molim te, samo nemoj da se opterećuješ i pusti neka selo priča. Znamo šta je saobraćaj, može svakome da se desi. Mnogo sam ovde pričala, čula o tome. Molim te, nemoj da sam ja ta koja te je oterala u grob.
Kad izađem odavde, rešavam, ići ću u školu. Krećem neki drugi život. Baš kako bi ti volela. Volim te puno. Još jednom izvini zbog svega. Nije mi ovo bila namera. Brzopleta sam i znaš to. Pozdravi mamu Ivanu i javi se. Volim te. Izljubi mi dedu i Bobana. Volim te. Najviše, puno mi nedostaješ“, napisala je Nataša u pismu baki.
Baka, i porodica devojke koja je vozila auto, a potom ubila vozača motora, nije smogla snage da izjavi saučešće porodici Kalajdžić.
– Nisam mogla da odem ili bilo kako da izjavim saučešće toj porodici. Jer ja znam, moj sin kad je ubijen, da je došao neko od njegove familije, ja ne znam šta bih radila. Nisam mogla, nisam imala hrabrosti to da im izjavim saučešće. Ja sam podeljena na dva dela. Žao mi je toga dečka jer znam kako je izgubiti sina. Ja ne znam šta bi mi oni rekli. Imaju pravo da kažu šta hoće. Znam kako je izgubiti dete. Šta da radim? A ona je moja, ja ne mogu sada da je pustim niz vodu, razumete – zaključuje za „Alo“! baka devojke ubice vozača.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
