Rimsko Carstvo, jedno od najnaprednijih društava u istoriji, moglo je istovremeno biti žrtva vlastitog industrijskog napretka. Novo istraživanje sugeriše da je masovno zagađenje olovom tokom perioda rimske dominacije negativno uticalo na kognitivne sposobnosti evropske populacije tog vremena, uzrokujući smanjenje prosečnog kvocijenta inteligencije (IQ).
Naučnici sa Desert Research Institute-a u Nevadi, predvođeni dr. Joeom McConnellom, sproveli su analizu tri uzorka ledenih jezgri sa Arktika. Ove jezgre, duge do 3.400 metara, pružaju jedinstven uvid u sastav atmosfere tokom različitih istorijskih perioda. Gasovi zarobljeni u ledu otkrivaju tragove zagađivača poput olova, što naučnicima omogućava rekonstrukciju industrijske aktivnosti iz prošlosti.
Rezultati istraživanja
Rezultati su pokazali da su emisije olova u Evropi naglo porasle oko 15. godine pre Hrista, u vreme uspona Rimskog Carstva. Ovo zagađenje ostalo je na visokom nivou tokom narednih 150 godina, sve do početka opadanja Carstva.
Posledice industrijskog napretka
Glavni izvor zagađenja olovom bila je rudarska industrija, posebno ekstrakcija srebra iz galene, minerala bogatog olovom. Tokom taljenja galene, velike količine olova ispuštane su u atmosferu, izazivajući trajno zagađenje.
Prema procenama naučnika, prosečan nivo olova u krvi dece tokom tog perioda bio je viši za oko 2,5 mikrograma po decilitru. Ova izloženost mogla je dovesti do smanjenja prosečnog IQ-a za 2 do 3 boda u celoj populaciji.
Zdravstvene posledice izloženosti olovu
Olovo je poznato po svojim štetnim uticajima na ljudsko zdravlje. Kod odraslih, visoka izloženost povezana je sa neplodnošću, anemijom, gubitkom pamćenja, kardiovaskularnim bolestima i oslabljenim imunološkim odgovorom. Kod dece, čak i niska izloženost može izazvati smanjen IQ, poteškoće sa koncentracijom i slabiji akademski uspeh.
„Olovo ima širok spektar uticaja na ljudsko zdravlje, ali fokusirali smo se na kognitivni pad jer ga možemo kvantifikovati“, objasnio je dr. Chellman.
Dugoročne implikacije
Iako je zagađenje olovom dostiglo vrhunac 1970-ih, kada su nivoe u Arktiku bile čak 40 puta veće nego u vreme Rimskog Carstva, ovo istraživanje pokazuje kako su ljudi već hiljadama godina ugrožavali svoje zdravlje industrijskom aktivnošću.
Studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), nudi prvi primer korišćenja podataka o zagađenju iz ledenih jezgri za procenu uticaja na ljudsko zdravlje.
„Ideja da možemo rekonstruisati uticaj zagađenja na ljude pre 2.000 godina fascinantna je i inovativna“, zaključio je dr. McConnell.
Ova otkrića pružaju ne samo istorijski uvid u zdravstvene izazove drevnih civilizacija, već i podsećaju na trajni uticaj industrije na ljudsko zdravlje.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
