Što se tiče stava crkve oko sahrane pokojnika, za nju su najvažniji žito, vino i sam čin opela.
Sahrane u Srbiji prate mnogi običaji koji nemaju nikakve veze sa hrišćanstvom, a jedan od njih je i obavezno pranje ruku po povratku sa groblja, kao i bacanje ugljena preko glave.
Mnogi to rade iako ne znaju da to nije u sladu sa crkvenim kanonima, a odakle ovaj običaj, objašnjeno je na sajtu Srpske pravoslavne eparhije Srednjoevropske.
Tu je ujedno i objašnjeno šta bi, prema pravoslavnim običajima, trebalo uraditi po povratku kući sa sahrane bližnjih.
– Posle povratka sa groblja sveštenik kod kuće osveti vodicu u prostoriji gde je pokojnik izdahnuo, i gde je ležao dok je bio u kući. Vodica se osvećuje za zdravlje i napredak ostalih u kući. Običaj je u nekim krajevima, kada narod dolazi sa groblja, da se sačekuje u dvorištu, tu svi peru ruke, uzimaju ugljen od žara, pa ga premetnu u rukama i prebace preko sebe – kaže se i dodaje da je to suvišan običaj koji nije u skadu sa hrišćanstvom.
Naime, kako je objašnjeno, to je ostalo iz vremena kada su Srbijom harale zarazne bolesti i na taj način se po naredbi građanskih vlasti vršila dezinfekcija
– To danas nije obavezno činiti. Dobro je, možda, pripremiti vodu i peškir ako nema česma ili kupatilo, da narod opere ruke. Kada sa groblja stignu ukopnici, obavllja se obično večera za pokoj duše umrloga. Za tu su večeru vezani brojni običaji. Na njoj se negde prisutni služe žitom, medom i pogačom, a negde se to radi na grobu. Što se tiče stava crkve oko opela i sahrane pokojnika, za crkvu su najvažniji žito, vino i sam čin opela.
Kako se ističe, opelo je molitva u kojoj se sveštenik moli za pokoj duše pokojnika, i za oproštaj grehova njegovih koje je kao čovek u životu učinio. Važni su pomeni koji se vrše od kuće do groblja, jer je pomen, takođe molitva.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
