Božićni post započinje 28. novembra i traje 40 dana, sve do Badnjeg dana, 6. januara. Ovaj post je duhovna priprema vernika Srpske pravoslavne crkve za proslavu Božića, jednog od najvećih hrišćanskih praznika.
Božićni post je drugi najduži post u pravoslavnoj tradiciji, kraći i blaži od Vaskršnjeg posta. Tokom tih 40 dana vernici se uzdržavaju od mrsne hrane i alkohola, ali i od grešnih misli, želja i dela.
Patrijarh srpski Pavle, vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine, bio je duboko poštovan zbog svoje skromnosti, mudrosti i duhovne snage, ostavljajući neizbrisiv trag u životima vernika. Njegove reči o postu i pričešću ostale su kao pravi vodič za čišćenje duše tokom Božićnog posta.
Patrijarh Pavle je podsećao na reči samog Gospoda: „Ja sam živi Hleb koji je sišao s neba. Ko jede od ovoga Hleba živeće večno“. Ove reči pokazuju koliko je sveto Pričešće važno za duhovni život hrišćanina. Prvi su hrišćani sveto Pričešće prihvatali ne iz obaveze, već iz osećanja da je to neophodno za njihov duhovni život, baš kao što čovek diše bez da ga neko tera da to učini.
Za vreme posta, vernici se trude da pristupe svetu Pričešću sa čistom dušom i srcem, a grehe čiste ispovestima. U isto vreme, post je ustanovljen kao božanska zapovest još u Starom Zavetu i nastavljen u Novom Zavetu, gde je i sam Isus Hristos postio. Apostoli i sveti su postili u vreme posta, ali su se i pričešćivali, što je bila stalna duhovna praksa.
U crkvi je postojala snažna tradicija duhovne pripreme za Pričešće. Nije se postilo samo pred Pričešće, već je ceo život bio priprema za taj najuzvišeniji trenutak. Prvobitno, hrišćani su u postu živeli u velikoj pobožnosti, a tek kasnije je, pod carigradskim carem Konstantinom, postalo uobičajeno pristupiti Pričešću bez tako ozbiljnog duhovnog angažmana.
Zbog toga je Crkva ustanovila 40-dnevni post pred Božić i Vaskrs, kako bi vernici, uz pomoć posta, molitava, milostinje i bdenja, mogli da pristupe Pričešću sa čistom savesti. Patrijarh Pavle je savetovao da se post i priprema za Pričešće ne posmatraju mehanički, nego kao svakodnevna duhovna borba.
Njegove reči i smernice o postu i pričešću ostale su urezane u svest našeg naroda. On je isticao da treba težiti duhovnoj čistoti i životu po Božjim zapovestima, jer samo tada možemo biti dostojni pristupiti svetim tajnama. Telo i duša treba da budu očišćeni od greha, a post je samo jedno od sredstava za postizanje tog cilja.
Patrijarh Pavle je često ponavljao: „Budimo ljudi!“ — poruka koja nas podseća da u danima posta i u celokupnom životu težimo da budemo bolji, skromni i duhovno čisti.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
