Dete, koje je slučajni posetilac pronašao čuvši kako plače, nikada nije videlo dnevnu svetlost niti osetilo svež vazduh.
Majka je uspela da sakrije postojanje trogodišnje devojčice čak i od svog partnera i druge dece.
Kada su je pronašli, devojčica je bila neuhranjena, čupave kose, prekrivena osipom i ranama, a njeno telo je bilo toliko krhko da je izgledala kao sedmomesečna beba.
Devojčica nije mogla da izgovori svoje ime, a hranjena je mlečnom hranom preko šprica.
Socijalna radnica koja je otkrila užasnu tajnu opisala je situaciju kao „neviđeni užas“, dodajući da je majka na pitanje gde je dete mirno odgovorila: „Da, u fioci.“
Devojčica je bila potpuno izolovana, bez interakcije sa svetom ili osnovne medicinske nege. Zbog ozbiljnog zanemarivanja ima trajne zdravstvene i razvojne posledice.
Trenutno se nalazi u hraniteljskoj porodici, ali stručnjaci kažu da je pred njom dug put oporavka.
Majka je tokom istrage menjala izjave, tvrdeći prvo da nije znala da je trudna, a zatim da „dete nije deo porodice“.
Na sudu je istaknuto da je dete bilo lišeno ljubavi, pažnje i osnovnih uslova za život. Tužilac je slučaj opisao kao „gotovo živu smrt“, navodeći da je tajna otkrivena pukom srećom.
Sudija je osudio majku na zatvorsku kaznu, a njen identitet je sakriven kako bi se zaštitio identitet žrtve.
Ovaj šokantan slučaj otvara pitanja o zaštiti dece i važnosti budnosti zajednice u prepoznavanju znakova zanemarivanja.