Piše: Predrag Parezanović
Zlatno doba Fudbalskog kluba Badnjevac, iz istoimenog sela s oko hiljadu stanovnika u šumadijskoj opštini Batočina, bilo je na vrhuncu devedesetih godina prošlog veka.
Seoski tim je igrao u Drugoj ligi na za seoske uslove velelepnom stadionu kapaciteta 8.000, doduše bez stolica i s reflektorima koji su bili za mnoge gradove tad, a i za Kragujevac donedavno, misaona imenica.
U ovom selu posebno se sećaju 1996. godine, kad su se kao drugoligaš plasirali u polufinale Kupa SR Jugoslavije i propisno namučili Partizan. U Badnjevcu su odigrali nerešeno (1:1), a u Beogradu izgubili minimalnom razlikom (2:1).
Asovi Pelemiš i Radosavljević
U slavnoj ekipi Badnjevca igrali su samo dvojica iz tog sela. To su Slavko Kizić i Velja Bratković, koji su posle igrali u Radničkom, a među poznatima su i Goran Pelemiš i Zoran Zuba Radosavljević.
U Badnjevcu su tad prvenstvene utakmice igrali Spartak iz Subotice, kragujevački Radnički i mnogi drugi poznati klubovi. Međutim, s kolapsom zemljoradničkih zadruga počeo je i klub da pada sve niže. Direktor zemljoradničke zadruge „Badnjevac“ bio je fudbalski zaljubljenik Dragomir Stevanović Pura, koji sad kao penzioner živi u Kragujevcu.
U dva navrata ovaj klub je prestajao da se takmiči, a posle pauze, ponovo je krenuo od najnižeg ranga, zajedničke opštinske lige susednih opština Rača i Batočina, koje i zajedničkim snagama imaju svega sedam ekipa.
Nedavno su se Badnjevac i Karađorđe iz Rače, koji je obnovljen posle sedam godina, sastali na popularnom stadionu pod Šupljajom, kako su nekad u izveštajima navodile sportske i druge novine. Pobedili su Račani s 3:0.
– Nije nam cilj da jurimo plasman u viši rang, mada bi bilo lepo da se plasiramo u Međuopštinsku ligu, što bi bio idealan rang za klub iz sela kao što je naše – kaže Voislav Petrović (32), u selu poznat kao Vojkan, koji je predsednik kluba, ali i aktivan fudbaler.
Nekoliko puta menjano ime
Fudbalski klub Badnjevac je osnovan 1922. Nekoliko puta je menjao naziv – Lepenica, Omladinac, Zadrugar, a 1991. je vratio originalno ime.
Naglašava da je ponovno aktiviranje kluba bio vrlo težak proces, najviše zbog toga što je nova uprava nasledila dugove od oko četiri miliona dinara. Srećom, taj izazov su uspeli da prebrode, da urede svlačionice i druge neophodne prostorije, uveli su ponovo struju i vodu, tako da „bubamara“ ponovo leti pod Šupljajom.
– Teren je vrlo loš. Njegovo održavanje mnogo košta, pa je dugo bio zapušten. Nemamo novca za dvojicu zaposlenih koji bi mogli da ga održavaju – dodaje fudbaler Vojkan u svojstvu predsednika.
Ako uključimo reflektore, pola sela bez struje
– Stadion je u dobrom stanju, kao i reflektori, ali ih ne koristimo. Potrebna je posebna trafo-stanica, jer kad bismo ih sad uključili, pola sela ne bi imalo struju – ističe Petrović.
Ističe i to da klub podržavaju 25 meštana koji izdvajaju sredstva za osnovne potrebe, a u finansiranju delom učestvuje i opština Batočina.
Njima sad nije potrebno mnogo jer su u ekipi pretežno momci iz Badnjevca, trojica su iz obližnjeg Crnog Kala, čija je Mladost, kao i mnoge druge seoske ekipe, istupila iz takmičenja, jedan je iz Brzana, jedan iz Svilajnca. Ali svi igraju drugarski ili, prostije rečeno, za džabe jer nema novca za plaćanje igrača.
Pod vođstvom trenera Gorana Živkovića koji je, takođe, iz Badnjevca, pored pomenutog Vojkana Petrovića igraju: Mateja Vasić, Dušan Jovičinac, Miloš Jovanović, Dragan Raduljević, Ranislav Petrović, Marko Milić, Bojan Kizić, Đorđe Rajković, Uroš Cvetković, Nikola Mitrović, Nikola Petrović, Đorđe Živković, Nemanja Todorović, Vladimir Savić, Bojan Mladenović, Mihajlo Lazić, Goran Cvetković, Aleksandar Cvetković, Marko Đorđević i Petar Milić.
U Badnjevcu ističu i da veliki problem predstavlja to što mladi odlaze iz sela, a i više ih interesuju mobilni telefoni nego lopta, tako da su pokušali, ali bezuspešno, da oforme neku od ekipa mlađih kategorija. Nadaju se da će im u narednoj sezoni to uspeti. Jer na mlađima svet ostaje ako im stariji nešto ostave, a mali Badnjevčani su nasledili nešto o čemu mnoga deca sanjaju.