Beograd nosi neslavni oreol nojbombardovanijeg grada Evrope u 20. veku. Nekoliko puta razaran, isto toliko puta ponovo građen. Rane od napada su zecelile, ali ožiljci su ostali, golim okom vidljivi ogledani u ruševinama pojedinih zgrada, ali i nevidljivi, duboko pod zemljom.
Poslednji put Beograd ali i Srbija su bombardovani 1999. godine, i tom prilikom osim velikog broja bombi koje su razorile našu državu, isto je tako veliki broj i neeksplodiranih mina koje su ostale na površini ali i unutar zemlje.
Na području Beograda Centar za razminiranje detektovao je 18 lokacija gde postoje mine i bombe koje nisu eksplodirale a pod zemljom se nalaze još od vremena Prvog, Drugog svetskog rata ili bombardovanja 1999. godine.
Lokacija za koju se već više od deset godina zna je Prijedorska ulica na Zvezdari i bomba koja je bačena iz 1999. godine a sa kojom članovi domaćinstva iza mene sve vreme žive.
Iako žive u neposrednoj blizini Prijedorske i Volgine ulice, području koje je u glavnom gradu i najbogatije neeksplodiranim minama i granatama, građani i građanke nisu zabrinuti sadržajem koji krije Zvezdarsko brdo.
Nema opasnosti od mina
Iz Centra za razminiranje kažu da građani i nemaju razlog da budu zabrinuti, da ne postoji opasnost od mina, duboko su u zemlji, i gotovo ne postoji šansa da se aktiviraju, naravno ukoliko se ne diraju. Zbog toga iz ove ustanove ističu da su im građani i najbolji saradnici.
– Može da bude opasno, zato je veoma važno da građani prepoznaju da se radi o nekom eksplozivnom ostatku rata, da li je to bomba, da li je mina, da li je bilo šta drugo, da prepoznaju, da pozovu policiju, da ne pomeraju, da ne diraju – kaže Bojan Glamočlija, Centar za razminiranje.
U protekle dve decenije, demineri su uništili gotovo 40.000 eksplozivnih ostataka. Interesantan je podatak da je pre izgradnje Beograda na vodi, na ovoj lokaciji pronađeno oko 300 neeksplodiranih granata i mina, a kako su nam rekli iz Centra za razminiranje, čak četiri je bilo teško oko 500 kg.
Kada se pronađe neeksplodirana bomba ili mina, prvo se radi projekat uklanjanja, a zatim demineri izlaze na teren. Pripadnici Sektora MUP-a za vanredne situacije tokom 2024. uništili su 797 eksplozivnih naprava. Za sve to su potrebna znatna finansijska sredstva.
– Zato je potrebna međunarodna pomoć, zato su potrebne međunarodne donacije. Mi se trudimo i mi smo mnogo dobijali i donacije i od države. Srbije je jedina u regionu koja odvaja novac za razminiranje. Može da košta i do nekoliko stotina hiljada evra – kaže Glamočlija.
Centar za razminiranje uvek je u potrazi za novim deminerima, s obzirom da posla ima na pretek, a trenutno su najaktivniji u regionu Bujanovca, Vranja I oko Niša. Na tom području je izražena opasnost od neeksplodiranih kasetnih bombi koje su bačene tokom bombardovanja 1999. godine.
(Blic)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
