“
>
Foto: ALO / Aleksandar Nalbantjan
Pogledaj galeriju
– Mladi ne shvataju da se mogu ozbiljno povrediti zato što određeni objekti i lokaliteti nisu najbezbednija mesta i zaista treba slediti stručna uputstva, koja se u ovim slučajevima, nažalost, zanemaruju – kaže Jonev Ćiraković.
Prema njenim rečima, izazovi poput obilaženja ekstremnih lokaliteta popularni su širom Srbije već nekoliko godina.
– Išlo se u zapuštene kuće, napuštene vikendice u brdima, pa čak i na ekstremne staze na koje se inače ide u pratnji profesionalnih vodiča. Deca se izlažu veoma ekstremnim, nebezbednim i suludim izazovima ne bi li tako povećala broj pratilaca i broj pregleda koje imaju na svojim profilima. Danas je sve veći broj tinejdžera koji učestvuju u izazovima, a posledice su neretko užasavajuće – upozorava naša sagovornica.
Ona podseća da su se samo u decembru pojavila tri opasna izazova u Srbiji, koja su ugrožavala bezbednost i dece i mladih.
– Reaktivirao se izazov gušenja, gde su zabeležene ozbiljne povrede. Zatim je u jednom trenutku postao trend da se petarde stavljaju u usta ili da se drže u ruci kako bi se izmerilo ko može duže da izdrži pre nego što petarda eksplodira. U prvim danima ove godine mnoga deca su se ozbiljno povredila. Treći izazov, koji je specifičan po tome što se veoma brzo raširio medu mladima, jeste „leteći supermen“. Zabeležen je u svakoj školi u Beogradu, ali i širom Srbije – upozorila je Jonev Ćiraković.
Kako navodi, na desetine dece širom Srbije i regiona obraća se lekarima za medicinsku pomoć zbog teških povreda poput frakture lobanje, potresa mozga, polomljenih ramena i ruku, što su povrede koje su zadobili učestvujući u ovim opasnim izazovima.
Veliki profit
U zemljama širom sveta postaje trend da se razmatra zabrana upotrebe Tik toka, kao potencijalno rešenje za probleme koji se javljaju.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da su „zabrane uvek mač sa dve oštrice“.
– Čak i ako zabranimo i ukinemo Tik tok, vlasnici ove društvene mreže nisu naivni. Ako se ukine jedna, deca će „migrirati“ na neku drugu društvenu mrežu. Društvenim mrežama najveći motiv jeste profit. Oni generišu jako velike prihode upravo od toga što su im najmlađi korisnici najaktivniji, a to su najranjiviji članovi – naglasila je naša sagovornica.
Traže pažnju na internetu
Tinejdžeri u proseku provode između sedam i devet sati dnevno ispred ekrana, što negativno utiče na njihovo razumevanje i razvoj kritičkog mišljenja, kaže Katarina Jonev Ćiraković.
– Deca traže pažnju na internetu zbog nedostatka pažnje, razumevanja i komunikacije kod kuće. Ako ne dobiju ove potrebe u svom domu, tražiće ih na drugim mestima, kao što je virtuelni svet. Kada govorimo o tome zašto deca prave gluposti na internetu i društvenim mrežama, odgovor je zasigurno – vapaj za pažnjom. Detetu je potrebna ljubav. Ako je ne dobije u sopstvenom domu, potražiće je na drugom mestu. Za početak, roditelji moraju da postanu svesni da onog trenutka kada detetu damo telefon u ruke kreće edukacija o pravilnom korišćenju interneta, o kulturi ponašanja na društvenim mrežama i tada, između ostalog, kreće nešto što se zove kontrola i filtriranje sadržaja – istakla je naša sagovornica.
(Informer)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
