Građani su obavili 22,2 miliona kupovina na internetu karticama i elektronskim novcem. Tokom ta tri meseca potrošili su u različitim valutama oko 645 miliona evra.
Govoreći o razlozima za ovaj trend rasta, Marko Dragić, iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), ukazuje da je onlajn kupovina mnogo brža, lakša i jednostavnija.
– Ne oduzima mnogo vremena kao odlazak u fizičku prodavnicu, i već je ušla u rutinu potrošača – kaže Dragić i dodaje:
– Veća je i edukacija građana kada je u pitanju kupovina preko interneta. Oni znaju da imaju pravo da u roku od 14 dana od kada su primili robu vrate proizvod prodavcu ukoliko su se predomislili i to bez navođenja razloga. To je izvesna pogodnost u odnosu na kupovinu u fizičkim radnjama, gde to mogu da urade samo ako je to omogućeno poslovnom politikom trgovca.
Prema podacima NBS, više od dve trećine ili 68,3 odsto onlajn kupovina realizovano je u domaćoj valuti, ali to ne obuhvata kupovine plaćene pouzećem robe, s obzirom na to da NBS ne raspolaže tim podacima. Kupovine obavljene u dinarima zabeležile su rast od 52,3 odsto, dok je njihova vrednost uvećana za 54,5 procenata u odnosu na treći kvartal 2023. Broj transakcija u evrima zabeležile su veliki skok od 70,9 procenata, a vrednost je veća za 46,2 odsto. Ključni uticaj na porast kupovina u ovoj valuti, verovatno je imala jedna strana platforma, koja nudi robu po povoljnijim cenama, a koja doživljava ekspanziju upravo u poslednjih nekoliko meseci. Na njoj se, takođe, može pazariti i u dinarima, pa potrošači mogu da koriste različite kartice i valute koje im odgovaraju.
Kupci treba da znaju i da se odredbe Zakona o zaštiti potrošača primenjuju jedino za kupovinu kod registrovanih trgovaca na teritoriji Srbije. Strane platforme imaju svoju poslovnu praksu, a u odnosu na to kako rešavaju probleme do kojih dolazi prilikom kupovine zavisi i njihova reputacija. Sa porastom onlajn šopinga povećava se i broj neregistrovanih trgovaca u našoj zemlji, a sa tim i zloupotreba i prevara, pa potrošači moraju da budu oprezni. Ukoliko pazare kod prodavaca koji rade na „crno“ neće moći da ostvara svoja prava u situacijama kada dođe do nekog problema.
U udruženjima potrošača kažu sa je u internet trgovini najveći problem upravo kupovina preko društvenih mreža od prodavaca koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre (APR). Kupci su naručili jedan proizvod, a dobili neki drugi, ili u stvarnosti on nije kao na slici, nije odgovarajućeg kvaliteta koji je naveden, kupljenu robu ne mogu da vrate ili zamene, ili ona uopšte nije stigla – ovo su samo neke od teškoća sa kojima se suočavaju građani koji kupuju od prodavaca na crno.
– Ove probleme kupci imaju i sa registrovanim prodavcima, ali oni mogu da ostvare svoja prava – objašnjava Dragić i dodaje:
– Potrošači koji pazare od trgovaca koji rade na „crno“, to čine na sopstveni rizik, jer u tim situacijama odredbe Zakona o zaštiti potrošača ne mogu da se primene. Prodaja na „crno“ treba da se prijavi inspekciji i da se podnese tužba za naknadu štete ukoliko je moguće identifikovati osobu koja je prodala robu. Međutim, retko ko se upušta u to, uglavnom svi odustaju.
Prodavci koji trguju putem interneta, prema Zakonu o elektronskoj trgovini, obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu naznače poslovno ime, adresu sedišta, kontakt podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove. Kada onlajn prodavac poseduje sve te podatke, i ukoliko su tačni smatra se da posluje u skladu sa zakonom. Prilikom kupovine, u toj situaciji, primenjuju se odredbe Zakona o zaštiti potrošača. Treba imati u vidu i da je poslovanjem onlajn trgovaca na „crno“ oštećena i država zbog neplaćenog poreza, a oni istovremeno predstavljaju i nelojalnu konkurenciju svima koji rade u skladu sa zakonom.
(Novosti)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
