Kako kaže direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić, sve je ovo posledica niske vakcinisanosti, ali i otkriva da se po tom pitanju konačno svest roditelja promenila, te da je raste stopa vakcinisanosti MMR vakcinom u ovom gradu.
Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, samo u oktobru mesecu u Novom Pazaru su morbile dijagnostikovane kod 96 osoba, a poređenja radi, u celoj Srbiji je bilo 102 novoobolela pacijenta.
Nezahvalno vođstvo, Novi Pazar drži mesecima unazad, čime je sebi obezbedio mesto najvećeg žarišta kada se gledaju sveukupni podaci o broju obolelih u Srbiji od početka 2024. godine.
Broj obolelih u Novom Pazaru po mesecima
- jul 2024 – 92
- avgust – 88
- septembar – 79
- oktobar – 96
U celoj Srbiji od početka godine, a zaključno sa 31. oktobrom, morbile su dijagnostikovane kod 536 osobe, a najveći broj slučajeva registrovan je na teritoriji Raškog okruga, u okviru epidemije u Novom Pazaru koja je prijavljena 7. maja ove godine.
Od tada, male boginje se u ovom gradu ne smiruju, a koliko prednjače dokazuje činjenica da je u Beogradu od početka godine obolela 101 osoba, a u Južnobanatskom okrugu 10. Ostali okruzi imaju po jedan, dva, pet do devet potvrđenih slučajeva.
Samo je jedan uzrok velikog obolevanja
Direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru primarijus mr sc med dr Šefadil Spahić objašnjava za „Blic“ da je veliko zaražavanje morbilima u ovom gradu posledica samo niske stope vakcinisanosti MMR vakcinom, koja se prima protiv morbila, zaušaka i rubele.
Napominje da se konačno, po pitanju imunizacije, situacija popravlja, te da je stopa vakcinisane dece u oktobru skočila za 10 odsto u odnosu na septembar. Naravno, da bi se postigao zadovoljavajući obuhvat od 95 odsto, biće neophodno vreme.
– Na sve ovo smo nagoveštavali, pričali, savetovali. Sve je posledica neadekvatne vakcinacije i sve dok ima nevakcinisane dece, to će da „gori“ – kaže dr Spahić.
Dodaje da je Zavod, da bi se poboljšala imunizacija, pokrenuo niz akcija, i konačno uticao na svest roditelja.
– Situacija se malo poboljšala. Mali smo povećali broj vakcinisane dane, za oko 10 odsto, ali trebaće vreme da imamo efekat svega toga. Ja se nadam, da ćemo ovog meseca (u novembru), na kraju imati manji broj obolelih – rekao je naš sagovornik.
Plačna maska karakterističan znak morbila
Sreća je da među obolelim pacijentima od malih boginja nema onih sa teškom kliničkom slikom, a trenutno nema ni obolelih koji su hospitalizovani u bolnici.
Primarijus dr Spahić podseća i na prvi karakterističan simptom malih boginja, na koji treba obratiti pažnju, i posumnjati na morbile – takozvana plačna maska
– Male boginje počinju simptomima koji su slični prehladi, a karakteristična među tim prvim znacima je, takozvana plačna maska, odnosno pojava konjuktivitisa – istakao je prim. dr Spahić, direktor Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, koji podseća da svako bolesno dete, bilo da se radi o malim boginjama, ili nekom drugom virus, treba da bude izopšteno iz kolektiva.
Morbile u Srbiji od 6. februara
Prvi slučaj obolevanja u ovoj sezoni od morbila potvrđen je u Srbiji 6. februara kod dečaka u Beogradu, čija se majka najpre zarazila u inostranstvu. Оd 7. februara u Srbiji su snаzi pооštrеnе mеrе еpidеmiоlоškоg nаdzоrа nаd mаlim bоginjаmа.
Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana. Uzrokuje ih virus malih boginja – Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.
Virus se zadržava u vazduhu 2 sata
Virus malih boginja može da ostane u vazduhu i na površinama još oko 2 sata pošto inficirana osoba napusti prostoriju.
Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu objasnila je da se morbile prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom – putem poljupca, rukovanja, putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kao što su kašalj i kijanje, a retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.
– Inkubacija, odnosno period od momenta ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma, traje 7 do 18 dana. Nakon toga dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Nabrojani simptomi traju 2 do 4 dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature, preko 40 stepeni i pojave makulopapulozne ospe. Ona se prvo pojavljuje na licu, iza ušiju i na vratu, a zatim se širi na trup i ekstremitete – objasnila je ranije dr Begović Lazarević.
Prema njenim rečima, obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada još nema tegobe – 4 dana pre izbijanja ospe i 4 dana nakon izbijanja ospe.
Komplikacije kod 30 odsto obolelih
Komplikacije usled obolevanja od malih boginja javljaju se kod oko 30 odsto obolelih. Njihova učestalost zavisi od uzrasta, ali i od drugih predisponirajućih faktora.
Pored dece mlađe od 5 godina, teža klinička slika i komplikacije češće su kod odraslih osoba starijih od 20 godina, kao i kod osoba sa različitim stanjima oslabljenog imuniteta.
– Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida – navodi naša sagovornica.
Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smrtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije. Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, i na 1000 obolelih sa ovom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.
Sve komplikacije malih boginja
- upala srednjeg uha javlja se kod 6 do 8 od 100 obolelih osoba
- dijareja se javlja kod 6 od 100 obolelih
- upala pluća se javlja kod 1 do 6 od 100 obolelih
- zapaljenje mozga se javlja kod 1 od 1.000 obolelih
- subakutni sklerozirajući panencefalitis, veoma teška komplikaciju koja se javlja nekoliko godina nakon infekcije
Simptomi malih boginja
- javljaju se 7 do 18 dana od zaraze, ulaska virusa u organizam
- povišena telesna temperatura
- sekrecija iz nosa
- kašalj
- konjunktivitis – vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci
- makulopapulozna ospe – prvo na licu, iza ušiju i na vratu, zatim se širi na trup i ekstremitete
Jedina efikasna preventivna mera, koja dovodi do stvaranja solidnog i dugotrajnog, doživotnog imuniteta jeste vakcinacija MMR vakcinom, ali obuhvat mora da bude 95 odsto. Ona se daje u dve doze. Prva doza se daje u drugoj godini života, kada dete ima od 12 do 15 meseci. Druga doza se daje u 7. godini života, u okviru priprema za polazak u školu.
Prethodne, 2023. godine u Srbiji je dijagnostikovano 50 slučajeva morbila, od kojih je 94 odsto bilo nevakcinisano.
Procenat vakcinisanih MMR vakcinom
2005. – 96 odsto
2006. – 96 odsto
2007. – 97 odsto
2008. – 96 odsto
2009. – 96 odsto
2010. – 96 odsto
2011. – 97 odsto
2012. – 90 odsto
2013. – 93 odsto
2014. – 86 odsto
2015. – 84 odsto
2016. – 81 odsto
2017. – 85,2 odsto
2018. – 93,4 odsto
2019. – 88 odsto
2020. – 78 odsto
2021. – 74,8 odsto
2022. – 81,3 odsto
2023. – 84,5 odsto
(Blic)
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI