Međunarodni simpozijum svečano je otvorio predsednik Udruženja pedijatara Srbije, prof. dr Georgios Konstantinidis, naglašavajući da probiotici predstavljaju budućnost u prevenciji mnogih bolesti, te da se iz godine u godinu u ovoj oblasti beleži sve veći napredak u naučnim saznanjima
RASTE OTPORNOST BAKTERIJA NA ANTIBIOTIKE
Otkriće antibiotika donelo je revoluciju u lečenju bakterijskih infekcija, ali je njihova prekomerna upotreba postala mač sa dve oštrice. Sve je više bakterija otpornih na antibiotike.
Klinički farmakolog, prof. dr Milica Bajčetić ističe da su antibiotici najpropisivaniji u populaciji dece uzastu od 1 do 4 godine u bolničkim ustanovama i u uzrastu od 2 meseca do 11 godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji. Osim toga, preko 85% antibiotika se propiše deci sa infekcijama gornjih disajnih puteva, akutnim bronhitisom i drugim infekcijama najčešće uzrokovanim virusima. U ovim stanjima tretman antibioticima ne dovodi do poboljšanja, a značajno utiče na razvoj rezistencije.
Dodatno, najveći broj propisanih antibiotika čine oni širokog spektra koji upravo negativno utiču na mikrobiotu i mogu povećati rizik od razvoja alergija, astme i drugih hroničnih oboljenja.
ŠTA KAŽU ZVANIČNE SMERNICE O PROBIOTICIMA
Prof. dr Branislava Miljković, šef katedre za farmakokinetiku i kliničku farmaciju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu i predsednik saveza farmaceutskih udruženja Srbije, predstavila je nacionalne smernice za probiotike. Ona je istakla da se, recimo, potrebe dece koja piju antibiotike razlikuju od onih koja imaju digestivne smetnje ili koja se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika možemo preporučiti odgovarajući probiotski preparat.
Prema Smernicama, uz antibiotike prva preporuka je Saccharomyces boulardii, jer kao probiotska kvasnica jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima.
“
>
Nemanja Budimčić
Pogledaj galeriju
Nemanja Budimčić
