Connect with us

Hi, what are you looking for?

Svet

Propast emanuela makrona – DeSIGNIA.rs

Propast Emanuela Makrona Designiars.jpeg

Očekivani politički neuspeh francuskog predsednika Emanuela Makrona na odlučujućim parlamentarnim izborima u nedelju može paralisati zemlju, oslabiti njegovu poziciju u inostranstvu i baciti senku na njegovo nasleđe, baš u trenutku kada se Francuska priprema da zauzme globalnu pozornicu kao domaćin Olimpijskih igara u Parizu. Makron, najmlađi predsednik u istoriji Francuske, poznat je na međunarodnoj sceni po svojim neumornim diplomatskim naporima i proevropskim inicijativama. Sada mnogi pitaju kako će uspeti da zadrži kontrolu nad zemljom sa verovatno nepostojećom većinom u parlamentu i sukobljavanjem sa vladom.

Prema anketama, Makronova centristička alijansa ide ka porazu u nedeljnom drugom krugu izbora, nakon što je zauzela treće mesto u prvom krugu. Francuski mediji nedavno su opisivali „kraj vladavine“ atmosferu u predsedničkoj palati Elizejskih polja. „Izgleda da su Francuzi želeli da kazne svog predsednika na prvom glasanju“, rekao je politički analitičar Dominik Moisi.

Ukoliko krajnje desni Nacionalni front i njegovi saveznici osvoje većinu u parlamentu, to bi predsednika centra dovelo u nezgodnu situaciju, gde bi morao da sarađuje sa premijerom koji zastupa antiimigrantske i nacionalističke stavove. U suprotnom, Makron bi mogao morati da pronađe način da formira funkcionalnu vladu, možda nudeći dogovor svojim levičarskim rivalima. U svakom slučaju, ne bi više mogao da sprovodi svoje planove zasnovane na pro-biznis politikama koje su trebale da podstaknu francusku ekonomiju. „Nalazimo se u nepoznatom. Nepoznatom nepoznatom“, rekao je Moisi. „Jer koalicione vlade nisu tradicija u Francuskoj.“

U inostranstvu, Makron je bio poznat kao ključni svetski igrač poznat po svojoj neprekidnoj diplomatskoj aktivnosti. Bio je duboko uključen u zapadne korake preduzete da podrže Ukrajinu od februara 2022. godine. U Bliskom istoku, Francuska je gurala diplomatske napore sa svojim arapskim partnerima. Ranije ove godine, Makron je takođe predstavio svoju viziju Evropske unije, pozivajući blok od 27 zemalja da izgradi svoju sopstvenu snažnu odbranu i preduzme ozbiljne trgovinske i ekonomske reforme kako bi se takmičio sa Kinom i SAD-om.

Ukoliko krajnje desni Nacionalni front i njegovi saveznici osvoje većinu u parlamentu, to bi predsednika centra dovelo u nezgodnu situaciju, gde bi morao da sarađuje sa premijerom koji zastupa antiimigrantske i nacionalističke stavove. U suprotnom, Makron bi mogao morati da pronađe način da formira funkcionalnu vladu, možda nudeći dogovor svojim levičarskim rivalima. U svakom slučaju, ne bi više mogao da sprovodi svoje planove zasnovane na pro-biznis politikama koje su trebale da podstaknu francusku ekonomiju. „Nalazimo se u nepoznatom. Nepoznatom nepoznatom“, rekao je Moisi. „Jer koalicione vlade nisu tradicija u Francuskoj.“

Prvi put izabran 2017. godine, Makron je bio uspešan 39-godišnji politički novajlija, ali suočio se sa otporom nakon što je sproveo mere za fleksibilnije tržište rada i uveo nova pravila koja bi otežala nezaposlenima da ostvare pravo na naknade. Njegova vlada takođe je smanjila poreze za firme kako bi povećala zapošljavanje. Uskoro su izbili protesti žutih prsluka protiv percepirane socijalne nepravde, što je dovelo do toga da je Makron nazvan „predsednik bogatih“. Još uvek ga mnogi percipiraju kao arogantnog i van dodira sa običnim ljudima. Protivnici sa leve strane optužili su ga za uništavanje radničkih prava.

Makron se izborio za reizbor 2022. godine, porazivši po drugi put zaredom svoju krajnje desnu rivalku Marin le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora. Međutim, izgubio je parlamentarnu većinu, iako je njegova centristička alijansa osvojila najveći deo mesta u Nacionalnoj skupštini. Tada se borio da sprovede nepopularni plan podizanja starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine, što je izazvalo mesece masovnih protesta koji su narušili njegovo vođstvo. Prošle godine, nemiri su zahvatili stotine gradova, mesta i sela nakon fatalnog policijskog ubistva tinejdžera.

Makronu je ovo prvi izabrani mandat. U svojim tridesetim godinama, napustio je posao bankara u Rotsildu da postane ekonomski savetnik socijalističkog predsednika Fransoa Olanda, radeći dve godine uz Olanda u predsedničkoj palati. Zatim, kao ministar privrede u Olandovoj vladi od 2014. do 2016. godine, promovisao je paket mera, posebno dozvoljavajući više radnji da rade nedeljom i uveče i otvarajući regulisane sektore ekonomije. Napustio je socijalističku vladu da pokrene svoju predsedničku kandidaturu.

Makronova sudbina mogla bi postati tema rasprave sledeće nedelje na samitu NATO-a u Vašingtonu, gde će svetski lideri imati priliku da se sastanu sa novim premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Kijerom Starmerom. „Paradoks trenutne situacije je da će zbog poslednja dva izbora u Velikoj Britaniji i Francuskoj biti više Velike Britanije i manje Francuske na NATO samitu“, rekao je Moisi. „Najjača ličnost biće novi premijer Velike Britanije, a slaba ličnost će biti predsednik Francuske.“

(AP)

Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Click to comment

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možda vas zanima.. 🫣

Svet

 Greška će verovatno pojačati pozive da on ispadne iz trke nakon što je njegov katastrofalan nastup u debati pokrenuo pitanja o njegovoj mentalnoj oštrini,...

Svet

Petoro uhapšenih povezani su sa jednom od najvećih kriminalnih grupa u Ekvadoru – Los Lobos, prenosi Bi-Bi-Si (BBC). Karlos Angulo, navodni vođa bande i...

Svet

Policija u Sjedinjenim Državama potvrdila je da je muškarac uhapšen. Bizarne slike muškarca koji se kako se izgleda, skida i mokri usred prolaza prepunog...

Copyright 2024 © Lajk Media d.o.o. Sva prava zadržana.