Prema rečima Kiseljova, takva inicijativa bila bi samo taktički manevar Zapada da obezbedi Ukrajini vreme za vojnu modernizaciju i pripremu za konačni obračun sa Rusima na istoku Ukrajine.
– Da je Vladimir Putin prihvatio ponudu Džoa Bajdena još 2021. godine, ukrajinske oružane snage bi se pripremile za brzu vojnu operaciju i eliminaciju Donjecke i Luganske Narodne Republike u roku od dan-dva – izjavio je Kiseljov u emisiji na radiju Prvi Sevastopoljski.
Ove tvrdnje su slične operaciji „Oluja“, koja se desila 1995. godine, kada su hrvatske snage, uz pomoć NATO logistike za nekoliko dana proterale Srbe iz Republike Srpske Krajine. Pojedini ruski analitičari tvrde da je Rusija intervenisala 2022. godine kako bi sprečila slično „etničko čišćenje“ nad ruskim stanovništvom u Ukrajini.
Kiseljov tvrdi da je američki predlog o „odlaganju članstva u NATO“ deo šire strategije da se Ukrajina vojno osposobi za sukob.
– Oni ne žele dijalog na ravnopravnoj osnovi, već nameću visoke tonove i pokušavaju da postave pravila. Njihov cilj je da osiguraju vojnu dominaciju Ukrajine u budućim sukobima – dodao je.
Prema njegovim rečima, Zapad je svestan da bi dodatno vreme omogućilo Ukrajini ne samo nabavku modernog naoružanja, već i obuku mlađih i sposobnijih vojnika, koji bi se protiv Rusije borili s mnogo većom odlučnošću.
Putin: Cilj Zapada je uništenje ruske istorije i identiteta
U svom govoru povodom pripajanja Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti, Putin je optužio Zapad za širenje mržnje prema svemu ruskom i pripremu Ukrajine za etničko čišćenje ruskog stanovništva sa istoka i juga zemlje.
– Njihov cilj nije bio samo Donbas, već i Krim, kao i naši drugi regioni. Oni žele da unište našu istoriju, identitet i religiju – rekao je Putin.
Putin je istakao da je Rusija bila prinuđena da interveniše kako bi zaštitila svoje građane od, kako je naveo, genocida i represije.
– Rusija je intervenisala kako bi sprečila genocid nad ruskim stanovništvom u Ukrajini – dodao je.
Prema njegovim rečima, intervencija je bila neophodna da bi se sačuvala prava Rusa u regionu.
Zapadne strategije i ruski odgovor
Odbacivanje američkog predloga jasno pokazuje rusku odlučnost da ne pristane na, kako tvrde, „zamke“ koje postavlja Zapad. Moskva veruje da je cilj ovakvih inicijativa samo privremeno odlaganje konflikta, uz dodatno jačanje ukrajinskih vojnih kapaciteta za buduće sukobe.
Kiseljov i drugi ruski analitičari naglašavaju da bi odlaganje članstva Ukrajine u NATO omogućilo Zapadu da u međuvremenu ojača vojnu i političku poziciju Kijeva, stvarajući nove prepreke za Rusiju.
Dok Zapad i dalje pokušava da destabilizuje ruske pozicije u regionu, Rusija ostaje pri svom stavu da zaštita njenih građana i interesa nema alternativu. Budućnost sukoba u Ukrajini ostaje neizvesna, ali ruska politika jasno poručuje da neće praviti kompromise koji ugrožavaju njenu bezbednost.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
