Do 150 ovih raketa isporučeno je neposredno pre odobrenja od 19. novembra za njihovu upotrebu protiv međunarodno priznate ruske teritorije. Nekoliko evropskih država dugo je snažno lobiralo za neograničene napade duboko u teriotriju Rusije, pri čemu su London i Pariz bili među najaktivnijim u tom pogledu. Otpor Sjedinjenih Država ovim zahtevima svojih oštrijih saveznika oslabio je nakon predsedničkih izbora u novembru.
Upotreba raketa i proširenje napada
Iako je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo počelo da koristi rakete „storm šedou“ za napade na ruske snage još u maju 2023. godine, njihova upotreba bila je ograničena na ciljeve u oblastima koje Zapad smatra ukrajinskim – uključujući sporne regione Donbasa i Krim, na koje polažu pravo i Moskva i Kijev, piše Military Watch.
Proširenje raketnih napada, uz podršku velike mreže zapadnih satelita i savetnika na terenu, na ciljeve širom Rusije predstavlja značajnu eskalaciju. Prvi takav napad krstarećim raketama izvršen je 20. novembra.
Tehničke mogućnosti i odbrana
„Storm šedou“ i „skalp-eg“ rakete su varijante istog anglo-francuskog krstarećeg raketnog projekta. Od 2023. godine integrisane su na sovjetske borbene avione Su-24M i Su-27, što omogućava napad na ciljeve duboko iza ruskih linija. Francuske rakete „skalp“ se očekuje da budu integrisane na avione „miraž 2000“, čija je isporuka ukrajinskom vazduhoplovstvu planirana za januar.
Ruski odbrambeni sistemi uspeli su da obore ili elektronski onesposobe više ovih raketa, pri čemu se veruje da je hvatanje relativno neoštećenih projektila doprinelo razvoju efikasnijih elektronskih protivmera. Zapadni i ukrajinski izvori često su izražavali nezadovoljstvo efikasnošću ruskih elektronskih sistema, koji su uspeli da spreče širok spektar navođenih raketa da budu efektivno korišćene.
Novi izazovi za rusku odbranu
Iako su ruski sistemi odbrane pokazali visoku efikasnost u zaštiti linija fronta, odbrana ogromne unutrašnjosti Rusije od napada krstarećim raketama predstavlja mnogo veći izazov.
Ukrajinska flota borbenih aviona je znatno oslabljena, ali se očekuje da će, pored „miraža 2000“, F-16 avioni koje će nekoliko evropskih zemalja isporučiti 2025. godine takođe biti opremljeni ovim raketama.
Evropski i američki planovi
Evropske zemlje koje doniraju F-16 avione jasno su stavile do znanja da podržavaju njihovu upotrebu za napade širom Rusije, a ne samo na spornim teritorijama. Pored toga, evropske države nastavljaju da lobiraju kod SAD za isporuku njihovih JASSM krstarećih raketa Ukrajini, koje bi se lakše mogle integrisati na ukrajinske F-16. Predsednik Džo Bajden je 1. avgusta izjavio da je isporuka nove klase raketa moguća, a Politiko je naveo da je JASSM klasa o kojoj se govori.
F-16 avioni koji su obećani Ukrajini su zastarele varijante iz Hladnog rata i nisu sposobni za efikasnu vazdušnu borbu protiv savremenih ruskih aviona opremljenih faznim radarima i modernim sistemima za ometanje. Stoga se dugo spekuliše da će ovi avioni biti korišćeni uglavnom kao platforme za lansiranje raketa sa bezbednih udaljenosti, daleko od linija fronta, slično kao što su to činili ukrajinski sovjetski avioni.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
