Potvrđeno je da su ukrajinske snage uništile dva lansera iz sistema protivvazdušne odbrane S-400 dugog dometa u ruskom regionu Kursk u napadu pomoću balističkih raketa ATACMS, a napad je pokrenut nekoliko dana pošto je Vašington dao zelenu svetlo za upotrebu raketa protiv međunarodno priznate ruske teritorije.
U napadu su korišćene tri rakete ATACMS.
Ukrajinske i savezničke zapadne snage započele su napad na Kursk početkom avgusta, odvodeći ih dublje u rusku teritoriju nego što je bilo koji protivnik bio od Drugog svetskog rata, uz neuspeli istovremeni napad na rusku oblast Belgorod.
Veliki kontingent u Kursku je od tada pretrpeo velike gubitke, sa blizu 20.000 žrtava do početka oktobra, pošto je ograničena protivvazdušna odbrana ostavila snage izložene intenzivnom bombardovanju iz vazduha i sa više strana.
Zeleno svetlo za korišćenje ATACMS i drugih klasa raketa koje isporučuje Zapad, kao što je britanska Storm šedou protiv ciljeva istočno od Donbasa, kao sredstvo podrške snagama koje se povlače i sužavaju u Kursku sa preko potrebnom podrškom, što komplikuje protivofanzivu za Rusiju.
Ruski sistemi S-400 su se u prošlosti pokazali sposobnim da presretnu rakete ATACMS sa velikom stopom uspeha, sa sistemima dizajniranim da mogu da presretnu daleko izazovnije ciljeve, uključujući hipersonične rakete koje lete brzinom blizu 9 maha. Tokom najnovijeg napada, međutim, S-400 je bio u neborbenom stanju na održavanju i popravci.
Oprečni izveštaji ukazuju da je pored raketnih lansirnih vozila uništena i jedna od radarskih stanica sistema, 92N6, kao i da su poginula petorica oficira iz divizije S-400 i troje zaposlenih u državnoj firmi Almaz-Antej koja proizvodi sisteme.
S-400 obezbeđuju višeslojnu protivvazdušnu odbranu, što znači da čak i ako napadi izbegnu njihove rakete zemlja-vazduh velikog dometa, oni imaju rakete srednjeg i kratkog dometa sposobne da naprave dalje pokušaje presretanja.
S-400 je takođe dizajniran da bude umrežen sa komplementarnim sistemima kraćeg dometa kao što su S-350 i BuK-M3 kako bi se obezbedili dodatni slojevi odbrane.
Čini se da su ruske snage bile iznenađene raketnim udarom, verovatno zbog neviđene prirode udara na Kursk i zato što se smatralo da je lokacija na kojoj se popravljao sistem S-400 skrivena.
Iako je sistem S-400 izgubio dva raketna lansera, a možda i radar, moći će da nastavi sa radom sa preostalim podsistemima. Svaki divizion ima osam lansera, što znači da je pogođena samo jedna četvrtina vatrene moći diviziona, dok čak i sa mogućim gubitkom radarske stanice 92N6 sistem može da nastavi da radi koristeći svoje druge radare i deli radarske podatke sa drugim sistemima PVO u blizini regiona.
Rusija se veoma oslanja na S-400 za odbranu svog vazdušnog prostora i uložila je skoro duplo više u nabavku sistema nego u nabavku svih klasa borbenih aviona zajedno od raspada SSSR.
Kao i mnoga vrhunska sredstva za vazdušno ratovanje u ruskom arsenalu, S-400 je svoju prvu borbenu primenu u rusko-ukrajinskom ratu, a nekoliko njegovih naprednih karakteristika je testirano u sukobu.
Prvi put je objavljeno da je sistem koristio svoju novu raketu zemlja-vazduh 40N6 u novembru 2023. godine, koja ima ogroman domet od 400 kilometara i koristi podatke o ciljanju iz aviona iznad zakrivljenosti Zemlje, omogućavajući mu da gađa mete na veoma malim visinama.
Mobilnost S-400, sistemi elektronskog ratovanja, izuzetno veliki domet dejstva, upotreba više komplementarnih senzora i demonstrirana sposobnost presretanja hipersoničnih projektila su među glavnim faktorima koji ga izdvajaju od drugih sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
