Po ocu iz Čačka, po majci iz Niša, Duško je bio glavni urednik „Pionirskih novina“, Programa za decu Radio Beograda i Televizije Beograd, kao i kultnog dečjeg lista „Poletarac“. Radio je i kao novinar „Borbe“, a od 1975. godine pa do 1982. bio je urednik Studija B, gde je svakog jutra, kroz emisiju „Beograde, dobro jutro“, Beograđanima donosio aforizme koji su postali deo svakodnevice.
Čovek Beograda i ljubitelj Partizana
Osim što je ostavio neprocenjivo bogatstvo u književnosti i novinarstvu, Duško Radović je bio strastveni ljubitelj fudbala, sa posebnom naklonošću prema Partizanu. Njegove reči „Za druge se navija, Partizan se voli“ i danas odjekuju među ljubiteljima sporta.
Njegov brat, Branimir Radović, bio je poznati atletski trener, dok je sin Miloš Radović cenjeni scenarista i reditelj.
Privatna arhiva/Dejan Briza
Besmrtne reči
Duško Radović nije bio samo stvaralac; bio je glasnik svakodnevnih mudrosti i istina, često prožetih humorom i ironijom. Njegovi aforizmi, objedinjeni u knjigama „Beograde, dobro jutro“, i danas su nepresušan izvor inspiracije:
„Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli, ne bi trebalo ništa drugo da radi.“
„Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.“
„Budni su oni koji vole, još spavaju oni koji su voljeni.“
„Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje.
„Mnoge žene mogle bi mnogo i lepo da vole, ali nemaju koga. Svi se prave da su već voljeni, sramota ih je da priznaju da nisu“.
„Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom živi“.
„Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli“.
Njegova filozofija života bila je jednostavna, ali duboka – svaki trenutak treba voleti, svaku priliku ceniti, a svakodnevne situacije pretvarati u pouke i osmehe.
Snažna poruku
A za ljude koji stalno kukaju na život, imao je snažnu poruku:
Ovo je prava poruka za sve one koji često kukaju nad svojim životom i svojom sudbinom!
“Malo je života bez šavova i zakrpa…
Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo.
E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu…
Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima,
nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani – iz mnogo delova.
Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar!
E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane.“
U znak sećanja
Sećanje na Duška Radovića čuva se ne samo kroz njegove knjige i citate, već i kroz manifestacije poput trke „Sećanje na Duška Radovića“. Njegove reči i dalje osvajaju Beograd i Srbiju, podsećajući nas da sreću često nalazimo u malim stvarima.
Duško Radović preminuo je 16. avgusta 1984. godine, ali njegovo delo i dalje traje, živi i inspiriše. Kako je i sam rekao:
„Biti kriv za nešto veliko, to je privilegija. Ali biti zaslužan za nešto malo – to svi možemo.“
