Kojična kiselina se dobija fermentacijom pirinča, soje ili određenih vrsta gljiva. To je prirodni aktivni sastojak koji se koristi prvenstveno zbog svojih efekata u smanjenju tamnih fleka, ali ima i antioksidativna i svojstva borbe protiv starenja.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
Poreklo, primena, prednosti za kožu i mere opreza prilikom upotrebe – u nastavku donosimo sve što treba da znate o ovom sastojku!
Poreklo i otkriće kojične kiseline
Kojična kiselina je otkrivena u Japanu početkom 20. veka tokom fermentacije pirinča za proizvodnju sakea. Istraživači su primetili da ova kiselina ima sposobnost da inhibira proizvodnju melanina, pigmenta odgovornog za boju kože. Danas se ekstrahuje iz više vrsta gljiva, uključujući Aspergillus i Penicillium vrste, ili se sintetiše fermentacijom pirinča ili soje.
Mehanizam delovanja kojične kiseline
Kojična kiselina deluje blokiranjem aktivnosti tirozinaze, enzima koji je ključan za formiranje melanina. Ograničavanjem aktivnosti ovog enzima, kojična kiselina smanjuje proizvodnju melanina, što pomaže u smanjenju tamnih mrlja izazvanih suncem, starenjem ili ožiljcima od akni. Zbog toga se ovaj sastojak široko koristi u tretmanima za hiperpigmentaciju i proizvodima za ujednačavanje tena.
Prednosti za kožu
Kojična kiselina ima više značajnih prednosti u kozmetičkom smislu:
- svojstva koja posvetljuju kožu, smanjujući tamne mrlje i diskoloracije, pomaže u ujednačavanju tena i vraća sjaj koži;
- antioksidativna svojstva koja pomažu u borbi protiv slobodnih radikala, koji su odgovorni za preuranjeno starenje kože;
- antiinflamatorni efekti koji mogu smiriti crvenilo i upale na koži.
Takođe, njene antibakterijske osobine pomažu u smanjenju proliferacije bakterija koje izazivaju akne, što ga čini pogodnim za kožu sklonu aknama.
Upotreba i proizvodi sa kojičnom kiselinom
Kojičnu kiselinu možemo pronaći u različitim proizvodima za negu: serumima, kremama, losionima, maskama i sapunima. Formulacije se mogu razlikovati po koncentraciji, ali za svakodnevnu upotrebu, proizvodi obično sadrže od 1% do 4% kojične kiseline. Da bi se postigao vidljiv rezultat, preporučuje se redovno korišćenje ovih proizvoda tokom nekoliko nedelja.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.
Kojična kiselina se može kombinovati sa drugim sastojcima, kao što su vitamin C, glikolna kiselina ili niacinamid, kako bi se pojačali njeni efekti posvetljavanja i antioksidacije. Međutim, važno je odabrati proizvode dobrog kvaliteta kako bi se izbegla iritacija.
Mere opreza i neželjeni efekti
Iako se kojična kiselina smatra sigurnom u niskim koncentracijama, ponekad može izazvati iritaciju kože, naročito kod osetljivih tipova kože. Preporučuje se testiranje tolerancije nanošenjem male količine proizvoda na diskretnu zonu kože pre nego što se pređe na lice.
Kojična kiselina može učiniti kožu osetljivijom na UV zrake, zbog čega je važno koristiti zaštitu od sunca sa SPF 30 ili većim prilikom njene upotrebe. Zbog ove fotosenzitivnosti, obično se preporučuje da se koristi u večernjim satima, piše Elle.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Facebooku.:
